Kosovska digitalna revolucija: Priča o uspehu

Svakog dana slušamo o novim digitalnim tehnologijama i obećanjima koja dolaze sa njima. Digitalni svet može da reši mnoge probleme i to često i čini. Ali često zaboravljamo da milijarde ljudi nikada nisu koristili internet. A zašto ne? Zato što mu nikada nisu imali pristup. Njihova realnost je drugačija.

Većina ljudi bez pristupa digitalnim tehnologijama živi u zemljama u razvoju gde je brzi internet geografski lokalizovana privilegija koju malo ko može da priušti.Oni koji žive daleko od gradova – kojima je digitalna konekcija najpotrebnija – najmanje su povezani.I mada većina zemalja ima neku vrstu programa za otklanjanje ovog nedostatka, mali broj njih je uspešan. 

Ali Kosovo – jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi – predstavlja izuzetak. U 2018. godini počelo je da realizuje petogodišnji Kosovski projekat digitalne ekonomije (KODE) uz podršku Svetske banke. Njegov cilj je bio jednostavan, ali moćan: da obezbedi da Kosovci koji žive bilo gde u zemlji imaju jednak pristup digitalnim prilikama, bilo da se radi o poslu, obrazovanju, socijalnim uslugama ili zabavi. Projekat je bio uspešan – danas, u 2023. godini, skoro svi na Kosovu koriste internet, a broj pretplatnika na fiksne širokopojasne usluge jedan je od najvećih u Evropi. 

Program je privukao investicije privatnog sektora u sela u koja se ranije malo ko usuđivao da investira. Sada se ljudi vraćaju u sela iz gradova jer je internet tamo bolji – što je važna posledica pandemije COVID-19. 

Povezivanje svakog sela na internet 

Odvezla sam se, 21. marta 2023. godine, u živopisno selo Hrtica, na severoistoku Kosova, da bih učestvovala u događaju koji je obeležio veliko dostignuće – povezivanje poslednjeg sela u zemlji na brzi internet.  U Hrtici je bilo hladno i kišovito, ali su svi bili ispunjeni radošću i ponosom. Deca iz lokalne škole trčala su okolo u crnim duksericama sa natpisom Povezano Kosovo, dok su političari, seoski lideri i internet operateri radosno govorili o ovom dostignuću. Predstavnici Svetske banke i vlade zajedno su pritisnuli ogromno, simbolično dugme da bi širokopojasni pristup doveli do poslednjeg nepovezanog sela u zemlji.

Kako je Kosovo uspelo sve da poveže?

Projekat KODE je obezbedio jednokratne grantove jednakog iznosa internet operaterima za izgradnju svojih mreža u nepovezanim selima. „Jednaki iznos“ je značilo da je samo deo troškova pokriven – ostatak su platili internet operateri. Ove sufinansirane mreže su bile obavezne da isporuče brzi internet (100 Mbps) u svaku kuću, školu i dom zdravlja. Cene su takođe bile regulisane – morale su da budu iste kao u gradovima. Vlada je dodelila grantove internet operaterima sa najjeftinijim rešenjima za mrežu. Konkurencija je bila teška: Na Kosovu postoji više od 60 operatera, od kojih su mnogi lokalne firme. Dvadeset i jedan operater je osvojio najmanje jedan grant. 

Zahvaljujući konkursu, skoro svaki grant je bio manji od planiranog, što je dovelo do uštede od 40 odsto. Takođe, paralelno su dodeljivani mnogi grantovi, što je ubrzalo izgradnju mreže. Kako je program stigao do udaljenijih sela, vlada je ponudila veće grantove da bi se doprelo do njih – do 80 procenata. Ukupno, internet operateri su doprineli sa 30 odsto finansijskih sredstava potrebnih za povezivanje svakog sela. Kao što mi je jedan operater rekao, to je novac koji je dobro potrošen. Svaki grant je doveo nove kupce i omogućio zapošljavanje više ljudi. Svako takvo angažovanje donosi još jedan kvalitetan posao ruralnom Kosovu i podstiče lokalnu ekonomiju.

Udaljena sela napreduju zahvaljujući povezanosti

Nekada sam mislila da ljudi u selima nemaju mnogo potrebe za internetom. Ali, pogrešila sam: Skoro svaka kuća u svakom selu koje opslužuje program odlučila je da se pretplati na internet. Dobar internet je spas za lokalnu turističku industriju, ali i za druge lokalne biznise . Štaviše, to je bilo ključno za širu populaciju tokom obustava za vreme pandemije COVID-19. Ljudi su mogli da dobiju socijalne usluge, konsultuju lekare, a deca su mogla da nastave sa obrazovanjem na mreži. Čula sam priče o ljudima koji se sele u sela oko velikih gradova jer je internet tamo bolji – što nije nešto što se ne čuje često.

Kada sam pitala internet operatere šta je omogućilo da program funkcioniše, svi su rekli da je bio jednostavan i brz. Takođe su rekli da su se svi osećali kao deo toga pošto je plan bio kolaborativan. Svi su zaista delili njegov uspeh. Konkurencija i paralelna realizacija donele su efikasnost u proces. Kao i motivisani i vešt tim u Ministarstvu ekonomije Kosova. 

Sada je zemlja spremna da krene napred na digitalnom frontu. Nove tehnologije o kojima svakodnevno slušamo dotaknuće živote svih u ovoj maloj, zapadnobalkanskoj zemlji  .