Proaktivan pristup u hvatanju ukoštac sa klimatskim ekstremima u Srbiji

Žestok i dugotrajan talas vrućina ovog je leta pogodio dobar deo centralne Evrope, uzrokujući deformacije šina na prugama u Srbiji i primoravajući najmanje 10 zemalja da proglase crveni meteoalarm zbog opasnosti po zdravlje stanovništva i štednje vode. Nekada retka neprijatnost, ekstremne vremenske pojave kao što je ova postaju sve uobičajenije u čitavom regionu – i sve opasnije.

Klimatski ekstremi - nova realnost ?

Ekstremni vremenski sistem – kome su dali ime "Lucifer" zbog paklenih temperatura koje je doneo od preko 40 stepeni Celzijusa – bio je povod za posebno istraživanje koje su sproveli vodeći međunarodni naučnici za klimatska pitanja. Stručnjaci su pronašli jasnu vezu između visokih temperatura i efekata klimatskih promena, dok je u jednoj drugoj studiji upozoreno da 350 miliona Evropljana godišnje može da bude izloženo sličnim ekstremima do kraja veka, naročito u južnim delovima Evrope, kao što je Balkan.

Nažalost, naslovi poput ovih teško da predstavljaju novost za razvojne partnere koji rade u regionu. U nedavno objavljenom izveštaju Svetske banke utvrđeno je da su letnje temperature na Balkanu u proseku više za 4°C pa i više nego u predindustrijsko doba, pri čemu nestašice vode i ekstremne vremenske pojave postaju daleko češće i ozbiljnije.

Ovaj rastući klimatski rizik već preti nedavno postignutom društveno-ekonomskom napretku Srbije. Godine 2014. zemlju su pogodile najveće poplave u periodu dužem od jednog veka, koje su više od 125.000 ljudi gurnule u siromaštvo i prouzrokovale više od 1,7 milijardi EUR štete.
 

Prelazak od reakcije ka većoj otpornosti

Ovi izazovi su podstakli Vladu Srbije da tokom poslednjih nekoliko godina usvoji aktivan pristup građenju otpornosti na klimatske rizike i rizike od katastrofa. Iz ovih opštih napora izdvaja se pet inicijativa:

1. Institucionalizacija upravljanja rizikom od katastrofa (disaster risk management - DRM) – Nekoliko zemalja na Balkanu je često izloženo opasnostima i krizni kapacitet DRM nije rešenje u svim situacijama, što za posledicu ima nedovoljnu pripremljenost i spor oporavak od katastrofa. Krajem 2014. godine, Srbija je postala prva zemlja na Balkanu koja je krenula u pravcu stvaranja sveobuhvatnog okvira za DRM , utvrdivši Nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (NDRMP) i prikupivši više od 70 miliona USD za jačanje kapaciteta nacionalnih sistema za smanjenje rizika od elementarnih nepogoda i katastrofa i upravljanje krizama.
2. Procena rizika i potreba za oporavak i obnovu – da bi precizno procenila uticaj velikih poplava 2014. godine, Vlada je tražila podršku od Svetske banke, Evropske unije (EU) i Ujedinjenih nacija za sprovođenje detaljne procene potreba za oporavak i obnovu radi racionalizacije procesa oporavka i obnove. Ova aktivnost je pomogla da se prikupe informacije za izradu generalizovanog profila rizika zemlje kojim će se rukovoditi donosioci odluka u prioritetnim zonama.
3. Obezbeđivanje finansijske zaštite – koristeći zamah ovih aktivnosti, Srbija je obezbedila zajam vredan 66,1 miliona USD kako bi osigurala dostupna sredstva za oporavak posle velikih katastrofa. Opcija zajma pod nazivom Opcija odloženog povlačenja u slučaju katastrofe (Cat DDO), prva takve vrste u regionu Evrope i Centralne Azije, daje vladi fleksibilnost da ulaže u strateško, dugoročno planiranje otpornosti, a informacije koje se u tom procesu koriste sadržane su u sveobuhvatnoj strategiji finansijske zaštite.
4. Izrada sveobuhvatne strategije za otpornost – kreatori politika su uvideli da su dugoročne i multisektorske investicije sa dobro definisanim ciljevima ključne da bi se  DRM učinio održivim. U 2017. godini, vlada je predstavila svoj Akcioni plan za sprovođenje Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda (NDRMP), u kome je dat jasan četvorogodišnji plan za proširenje aktivnosti  građenja otpornosti i njihovo uključivanje u glavne tokove, izbegavanje i smanjenje rizika i efikasnije reagovanje na katastrofe – pri čemu su posebni ciljevi usaglašeni  sa novoutvrđenim NDRMP-om.
5. Iskorišćenje tehnologije – Pored jačanja kapaciteta za iskorišćenje resursa i znanja unutar zemlje, Vlada je takođe uspostavila partnerstvo sa Evropskom unijom (EU) kako bi mogla da koristi najsavremeniju  LiDAR tehnologiju u izradi detaljnih digitalnih modela terena za područja koja su posebno podložna poplavama. Uz podršku koju je pružila Svetska banka i Globalna inicijativa za smanjenje rizika i obnovu (GFDRR), ova aktivnost će biti osnova za izradu mapa rizika od poplava koje mogu da se integrišu u nacionalne informacione sisteme i koje će biti usklađene sa Direktivom EU o poplavama radi pretpristupnih zahteva. Zajedno sa jačanjem nacionalne mreže za hidrometeorološka praćenja, ovi modeli terena će pomoći zemlji da bolje planira klimatske uticaje i unapredi svoje prognostičke kapacitete.

Ovaj višestruki pristup upravljanju rizikom od katastrofa može pomoći Srbiji da ublaži rizik onako kako to nijedan pojedinačni program ne bi mogao da učini. Počevši od obezbeđivanja efikasnog oporavka od elementarnih nepogoda i katastrofa do građenja otpornosti da se izdrže budući šokovi, Srbija sada ima jednu od najsveobuhvatnijih strategija za upravljanje rizikom od katastrofa koje je neka vlada do danas donela.

Važno je pomenuti i to da je Srbija blisko sarađivala sa više partnera koji su pomogli u jačanju kapaciteta i proširenju ovih aktivnosti, uključujući EU, GFDRR, švajcarski Državni sekretarijat za ekonomske poslove ( SECO), Švajcarsku agenciju za razvoj i saradnju ( SDC), Ujedinjene nacije i Svetsku banku.

Ovakva partnerstva će biti od ključnog značaja u rešavanju pitanja sve veće povezanosti između rizika koje donose brzo rastući gradovi i klime koja se menja.

Za Srbiju i ostatak Balkana, sada je vreme da se bolje pripremi za šokove klimatskih ekstrema. Mnogi životi - kao i izgledi za bolju budućnost - zavise od toga.