Pre par meseci su Estonija, Letonija i Litvanija završile petogodišnju gradnju
Baltičkog autoputa – kičme širokopojasne mreže koja koristi prednosti postojećih optičkih kablova koji poseduju tri baltička energetska postrojenja. Optička kičma dugačka 3000km prolazi kroz baltički region povezujući nove mega centre za podatke u severnoj Evropi Talinu sa čvorištem za podatke zapadne Evrope u Frankfurtu i ima mogućnost daljeg povezivanja sa Rusijom i Belorusijom. Izgradnja i funkcionisanje baltičkog autoputa je odličan primer regionalne saradnje i zajedničke infrastrukture.
Baltički autoput je proizvod nekoliko aktera - Data Logistics Center (deo od Lietuvos Energija, državne holding kompanije litvanskih snabdevača energijom), Latvenergo (državne kompanije za električnu energiju u Letoniji), i Televõrk (podružnica privatne energetske firme Eesti Energia iz Estonije). Za razliku od drugih ova mreža je građena tako što su kablovi sa optičkim vlaknima polagani preko visokonaponskih dalekovoda i gasovoda koji pripadaju energetskim kompanijama, umesto korišćenja različitih segmenata operatera za telekomunikacije koji su već bili “priheftani”. Sada klijenti baltičkog autoputa imaju mogućnost da koriste regionalnu infrastrukturu iz jedne tačke.
Postoji mnoštvo paralela između Baltika i Balkana. Sve energetske kompanije na zapadnom Balkanu poseduju optičku opremu. Sve zemlje regiona žele da pristupe EU i u procesu su harmonizacije svojih zakonskih okvira koji se odnose na telekomunikacije sa EU acquis, gde se, između ostalog, promoviše zajedničko korišćenje infrastrukture*. S obzirom da povećan nivo regionalne saradnje rađa višestruke socioekonomske koristi i može da se posmatra kao sredstvo kojim se pomaže da se zaleče rane nanete traumatičnom istorijom, ne možemo a da se ne zapitamo zašto se u regionu još uvek nije pojavo balkanski autoput?
Umesto da tako bude, balkanske zemlje nedovoljno iskorišćavaju svoje raspoložive optičke kapacitete; regionalna telekomunikaciona struktura je rasparčana, a regulatorni okviri u šest balkanskih zemalja nisu usklađeni. U mnogim slučajevima, optički kablovi koje su postavile lokalne komunalne kompanije se ne dele i ne koriste zajednički čak ni na nacionalnom nivou, a nema ni regionalnih prekograničnih inicijativa. Dok smo radili na publikaciji sa analizom stanja širokopojasnih mreža na bliskom istoku i u severnoj Africi** pitali smo telekom kompanije sa bliskog istoka zašto niko od njih ne pokušava da dopre do evropskih Internet čvorišta preko Balkana. Odgovori su bili prilično uverljivi: lokalni regulatorni okviri i infrastruktura ne omogućavaju pouzdan posao. Ovo predstavlja poziv na veću regionalnu integraciju, uključujući ovde i zajedničko korišćenje infrastrukture.
Pokretanje zajedničke infrastrukture bi bio pragmatičan početak u razvoju telekomunikacionog sektora, a baltički autoput bi mogao biti model koji treba preslikati i slediti na zapadnom Balkanu. Mada, mnogo posla treba da se obavi: prvo, izgradnja svesti o koristi zajedničke infrastrukture za komunalne kompanije; drugo, uspostavljanje regionalnog dijaloga o ovoj oblasti; i treće, harmonizacija regulatornog režima za zajedničku infrastrukturu.
Svetska iskustva dokazuju da je ovo vredan poduhvat. Tamo gde je moguće, deljenje infrastrukture vodi delotvornijem korišćenju infrastrukturne imovine i ubrzava postavljanje telekomunikacionih mreža, naročito prekogranično, po nižoj ceni, brže, a i na ekološki povoljniji način, dok se investicije usmeravaju prema nedovoljno opsluženim regionima. Pokazalo se da ovo jača konkurentnost i proizvodne inovacije na tržištu telekomunikacija, a i olakšava i pomaže poboljšanje u pružanju usluga u sektoru energetike. Pored ovoga, optička vlakna koja su u vlasništvu energetskih kompanija obično imaju viši nivo standarda zaštite i ne mogu biti, na primer, slučajno pokidani tokom nekih građevinskih radova, što je čest slučaj sa kidanjem kablova.
Kosovo kao test poligon za deobu infrastrukture u regionu
Uz finansijsku podršku fonda Private-Public Infrastructure Advisory Facility (PPIAF***) naš tim je pokrenuo aktivnost tehničke pomoći sa ciljem pružanja podrške Ministarstvu za ekonomski razvoj Kosova (MER) u njegovim naporima da se kreće napred prema svom planu za zajedničku infrastrukturu. Ova aktivnost će trajati do kraja decembra 2015 i imaće dva glavna korisnika: odeljenje Ministarstva za poštu, telekomunikacije, informacije i komunikacionu tehnologiju i Sistem transmisije električne energije i tržišnog operatera Republike Kosovo – KOSTT A.D. Lokalni telekom operateri će takođe imati velike koristi pristupom pouzdanim uslugama širokopojasnog prenosa.
Prvi cilj ove aktivnosti jeste da se pomogne i olakša pristup informacijama o postojećoj komunikacionoj infrastrukturi javnih komunalnih kompanija kroz pružanje tehničke savetodavne podrške u vezi sa izradom atlasa elektronske širokopojasne infrastrukture i obavljanja pregleda i regulatorne revizije u vezi sa zajedničkom infrastrukturom. Atlas će koristiti tzv. Geografski Sistem Podataka (GSP) koji neće samo skladištiti informacije o infrastrukturi koju su postavili telekomunikacioni operateri, već i o infrastrukturi postavljenoj od komunalnih kompanija koja potencijalno može da se koristi da se olakša raspoređivanje telekomunikacionih mreža preko sporazuma o deobi i zajedničkom korišćenju infrastrukture.
Drugi cilj aktivnosti leži u pružanju objektivne analize dinamike kosovskog tržišta širokopojasnog Interneta, što bi dalo prognozu u vezi sa potražnjom za širokopojasnom infrastrukturom i uslugama, na osnovu obrazaca potrošnje i drugih faktora. Treći cilj je kanalisanje zajedničkog korišćenja infrastrukture KOSTT izradom modela koštanja, sprovođenjem analize osetljivosti, kao i pregledom i revizijom poslovnih i operativnih planova kompanija.
Zemlje zapadnog Balkana mogu imati značajan dobitak zbog svog geografskog položaja – kao „most“ između Egejskog i Jadranskog mora – ovo je prednost pri povezivanju juga EU sa zapadom, i pružanjem alternativnih ruta za Tursku i bliski istok i zapadnu Evropu.
Postoji mnoštvo paralela između Baltika i Balkana. Nadajmo se da jednog dana ova dva regiona biti povezana preko brzog autoputa podataka – balkanskog autoputa.
* Korišćenje zajedničke infrastrukture može da se gleda kao regulatorni podsticaj za razvoj slabije pokrivenih oblasti, kao i da se stimulišu brze alternative već postojećim osnovnim telekomunikacionim mrežama sa ciljem da se donese korist velikim operaterima podataka (veliki korporativni klijenti, finansijske institucije, veletrgovci i špediteri i tako dalje). Korišćenje zajedničke infrastrukture se obično primenjuje u sektorima energetike i transporta; njihov osnovni princip leži u otvaranju pristupa optičkim kablovima mreža linearne infrastrukture – cevovodi za naftu i gas, elektro mreže, putevi i pruge – do Internet provajdera na komercijalnoj osnovi. Infrastrukture energetike i transporta obično imaju optičke kablove, cevi, kao i stubove za sopstvene potrebe, međutim to je obično iskorišćeno samo u malom kapacitetu, što čini korišćenje zajedničke infrastrukture razumnim i uzajamno korisnim.
** Cela publikacija (Širokopojasne mreže na bliskom istoku i u severnoj Africi: ubrzanje pristupa Internetu velike brzine) “Broadband Networks in the Middle East and North Africa: Accelerating High-Speed Internet Access” može da se preuzme ovde: https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/16680
*** Public-Private Infrastructure Advisory Facility (PPIAF) je multi-donatorski fond koji pruža tehničku pomoć vladama u zemljama u razvoju radi podrške osposobljavanju okruženja podobnog za privatne investicije, uključujući ovde i neophodne politike, zakone, uredbe, institucije i vladine kapacitete.
Baltički autoput je proizvod nekoliko aktera - Data Logistics Center (deo od Lietuvos Energija, državne holding kompanije litvanskih snabdevača energijom), Latvenergo (državne kompanije za električnu energiju u Letoniji), i Televõrk (podružnica privatne energetske firme Eesti Energia iz Estonije). Za razliku od drugih ova mreža je građena tako što su kablovi sa optičkim vlaknima polagani preko visokonaponskih dalekovoda i gasovoda koji pripadaju energetskim kompanijama, umesto korišćenja različitih segmenata operatera za telekomunikacije koji su već bili “priheftani”. Sada klijenti baltičkog autoputa imaju mogućnost da koriste regionalnu infrastrukturu iz jedne tačke.
Postoji mnoštvo paralela između Baltika i Balkana. Sve energetske kompanije na zapadnom Balkanu poseduju optičku opremu. Sve zemlje regiona žele da pristupe EU i u procesu su harmonizacije svojih zakonskih okvira koji se odnose na telekomunikacije sa EU acquis, gde se, između ostalog, promoviše zajedničko korišćenje infrastrukture*. S obzirom da povećan nivo regionalne saradnje rađa višestruke socioekonomske koristi i može da se posmatra kao sredstvo kojim se pomaže da se zaleče rane nanete traumatičnom istorijom, ne možemo a da se ne zapitamo zašto se u regionu još uvek nije pojavo balkanski autoput?
Umesto da tako bude, balkanske zemlje nedovoljno iskorišćavaju svoje raspoložive optičke kapacitete; regionalna telekomunikaciona struktura je rasparčana, a regulatorni okviri u šest balkanskih zemalja nisu usklađeni. U mnogim slučajevima, optički kablovi koje su postavile lokalne komunalne kompanije se ne dele i ne koriste zajednički čak ni na nacionalnom nivou, a nema ni regionalnih prekograničnih inicijativa. Dok smo radili na publikaciji sa analizom stanja širokopojasnih mreža na bliskom istoku i u severnoj Africi** pitali smo telekom kompanije sa bliskog istoka zašto niko od njih ne pokušava da dopre do evropskih Internet čvorišta preko Balkana. Odgovori su bili prilično uverljivi: lokalni regulatorni okviri i infrastruktura ne omogućavaju pouzdan posao. Ovo predstavlja poziv na veću regionalnu integraciju, uključujući ovde i zajedničko korišćenje infrastrukture.
Pokretanje zajedničke infrastrukture bi bio pragmatičan početak u razvoju telekomunikacionog sektora, a baltički autoput bi mogao biti model koji treba preslikati i slediti na zapadnom Balkanu. Mada, mnogo posla treba da se obavi: prvo, izgradnja svesti o koristi zajedničke infrastrukture za komunalne kompanije; drugo, uspostavljanje regionalnog dijaloga o ovoj oblasti; i treće, harmonizacija regulatornog režima za zajedničku infrastrukturu.
Svetska iskustva dokazuju da je ovo vredan poduhvat. Tamo gde je moguće, deljenje infrastrukture vodi delotvornijem korišćenju infrastrukturne imovine i ubrzava postavljanje telekomunikacionih mreža, naročito prekogranično, po nižoj ceni, brže, a i na ekološki povoljniji način, dok se investicije usmeravaju prema nedovoljno opsluženim regionima. Pokazalo se da ovo jača konkurentnost i proizvodne inovacije na tržištu telekomunikacija, a i olakšava i pomaže poboljšanje u pružanju usluga u sektoru energetike. Pored ovoga, optička vlakna koja su u vlasništvu energetskih kompanija obično imaju viši nivo standarda zaštite i ne mogu biti, na primer, slučajno pokidani tokom nekih građevinskih radova, što je čest slučaj sa kidanjem kablova.
Kosovo kao test poligon za deobu infrastrukture u regionu
Uz finansijsku podršku fonda Private-Public Infrastructure Advisory Facility (PPIAF***) naš tim je pokrenuo aktivnost tehničke pomoći sa ciljem pružanja podrške Ministarstvu za ekonomski razvoj Kosova (MER) u njegovim naporima da se kreće napred prema svom planu za zajedničku infrastrukturu. Ova aktivnost će trajati do kraja decembra 2015 i imaće dva glavna korisnika: odeljenje Ministarstva za poštu, telekomunikacije, informacije i komunikacionu tehnologiju i Sistem transmisije električne energije i tržišnog operatera Republike Kosovo – KOSTT A.D. Lokalni telekom operateri će takođe imati velike koristi pristupom pouzdanim uslugama širokopojasnog prenosa.
Prvi cilj ove aktivnosti jeste da se pomogne i olakša pristup informacijama o postojećoj komunikacionoj infrastrukturi javnih komunalnih kompanija kroz pružanje tehničke savetodavne podrške u vezi sa izradom atlasa elektronske širokopojasne infrastrukture i obavljanja pregleda i regulatorne revizije u vezi sa zajedničkom infrastrukturom. Atlas će koristiti tzv. Geografski Sistem Podataka (GSP) koji neće samo skladištiti informacije o infrastrukturi koju su postavili telekomunikacioni operateri, već i o infrastrukturi postavljenoj od komunalnih kompanija koja potencijalno može da se koristi da se olakša raspoređivanje telekomunikacionih mreža preko sporazuma o deobi i zajedničkom korišćenju infrastrukture.
Drugi cilj aktivnosti leži u pružanju objektivne analize dinamike kosovskog tržišta širokopojasnog Interneta, što bi dalo prognozu u vezi sa potražnjom za širokopojasnom infrastrukturom i uslugama, na osnovu obrazaca potrošnje i drugih faktora. Treći cilj je kanalisanje zajedničkog korišćenja infrastrukture KOSTT izradom modela koštanja, sprovođenjem analize osetljivosti, kao i pregledom i revizijom poslovnih i operativnih planova kompanija.
Zemlje zapadnog Balkana mogu imati značajan dobitak zbog svog geografskog položaja – kao „most“ između Egejskog i Jadranskog mora – ovo je prednost pri povezivanju juga EU sa zapadom, i pružanjem alternativnih ruta za Tursku i bliski istok i zapadnu Evropu.
Postoji mnoštvo paralela između Baltika i Balkana. Nadajmo se da jednog dana ova dva regiona biti povezana preko brzog autoputa podataka – balkanskog autoputa.
* Korišćenje zajedničke infrastrukture može da se gleda kao regulatorni podsticaj za razvoj slabije pokrivenih oblasti, kao i da se stimulišu brze alternative već postojećim osnovnim telekomunikacionim mrežama sa ciljem da se donese korist velikim operaterima podataka (veliki korporativni klijenti, finansijske institucije, veletrgovci i špediteri i tako dalje). Korišćenje zajedničke infrastrukture se obično primenjuje u sektorima energetike i transporta; njihov osnovni princip leži u otvaranju pristupa optičkim kablovima mreža linearne infrastrukture – cevovodi za naftu i gas, elektro mreže, putevi i pruge – do Internet provajdera na komercijalnoj osnovi. Infrastrukture energetike i transporta obično imaju optičke kablove, cevi, kao i stubove za sopstvene potrebe, međutim to je obično iskorišćeno samo u malom kapacitetu, što čini korišćenje zajedničke infrastrukture razumnim i uzajamno korisnim.
** Cela publikacija (Širokopojasne mreže na bliskom istoku i u severnoj Africi: ubrzanje pristupa Internetu velike brzine) “Broadband Networks in the Middle East and North Africa: Accelerating High-Speed Internet Access” može da se preuzme ovde: https://openknowledge.worldbank.org/handle/10986/16680
*** Public-Private Infrastructure Advisory Facility (PPIAF) je multi-donatorski fond koji pruža tehničku pomoć vladama u zemljama u razvoju radi podrške osposobljavanju okruženja podobnog za privatne investicije, uključujući ovde i neophodne politike, zakone, uredbe, institucije i vladine kapacitete.
Join the Conversation