Deljenje infrastrukture u energetici i digitalnom razvoju: zaključci i pouke iz višesektorske saradnje

|

This page in:


Photo: gui jun peng/Shutterstock.com

U mnogim delovima sveta,  ekonomija deljenja je sveprisutna za pojedince, i omogućava im da koriste lična sredstva – na primer, kuće i automobile – da ostvare svoj puni potencijal. Ako planirate da budete odsutni tokom određenog vremenskog perioda, zašto ne biste iznajmili svoj prostor i zaradili nešto dodatnog novca?
 
Ovakva pojava postoji i u ekonomici infrastrukture, gde je nivo iskorišćenosti sredstava bitan za krajnji rezultat troškova. Kako sve više potrošača sve češće koristi istu infrastrukturu, jedinična cena za sve potrošače opada. Nedavni projekti koji kombinuju ekspertizu Svetske banke na polju digitalnog razvoja i energetskih timova pokazuju upravo ovo.

Digitalne mreže i mreže za električnu energiju povezuju potrošače na sličan način. Obe zahtevaju široku distributivnu mrežu, a cena izgradnje ili proširenja tih mreža je prilično visoka. Zajedničkim korišćenjem mreže i zajedničkim radom, ova dva sektora mogu jedan drugome pomoći da ostvare pristup i ciljeve kvaliteta usluga, dok istovremeno dele troškove. 

Iako krajnji korisnici vide da se digitalno povezivanje kreće u smeru bežičnih modela, vredi naglasiti da iza svih bežičnih veza stoji jaka kablovska infrastruktura. Visoko kvalitetne bežične usluge zahtevaju brzinu svetlosti, ostvarivu jedino upotrebom optičkih kablova koji stoje iza Wi-Fi predajnika. Istovremeno, današnje mreže za električnu energiju koriste kablove od optičkih vlakana za nadgledanje sistema, uzemljenje, kontrolu i praćenje. Standardna je praksa da ovi optički kablovi idu duž infrastrukture za transmisiju električne energije (videti „mačije uši“ na fotografiji ispod).

Tikablovi, opet, često imaju više kapaciteta nego što je ovim energetskim kompanijama potrebno, što obično iznosi nekih 10 procenata (videti fotografije). Ovo znači da imaju dodatni slobodan kapacitet koji mogu da dele (ili, pre, da prodaju) kroz komercijalne ugovore pružaocima (provajderima) Internet usluga (tzv. ISP). Ovo je dobro uparivanje – energetske kompanije dobijaju novi izvor prihoda iz istih sredstava, a ISP mogu jeftino da prošire oblast koju pokrivaju. Ovo takođe omogućava da novi, manji ISP uđu na tržište, što poboljšava konkurentnost celog sektora.

Ovaj koncept nije nov. Raširio se kroz visoko razvijene zemlje još od kada su se pojavile telekomunikacije. U zemljama koje su manje razvijene, zajedničko korišćenje pasivne opreme – kao što su betonske kule, kanali i stubovi – počelo je da se primenjuje zbog obaveza koje su nametnuli regulatori elektronskih komunikacija radi promovisanja i unapređenja razvoja sektora telekomunikacija. Međutim, zajedničko korišćenje aktivne opreme, kao što je slučaj sa viškom kapaciteta optičkih kablova, ostaje još uvek na svojim početnim stepenicima.

Činjenica da su sektori telekomunikacija i energetike spori u prihvatanju zajedničkog korišćenja infrastrukture proizilazi iz regulatornih faktora i nedostatka kapaciteta ili znanja/svesti o tome: 
  • Regulatorne barijere sprečavaju energetske kompanije, naročito operatere za transmisiju energije, da komercijalno iskoriste svoja sredstva za telekomunikacije. Sa druge strane, činjenica da ima nedovoljno regulatornih stimulacija može da bude ograničavajući faktor za akcije u ovom smeru.
  • Kompanijama iz energetskog sektora nedostaje znanje o tome kako sarađivati sa sektorom telekomunikacija, a nemaju ni puno poznavanje komercijalnih i socijalnih povraćaja i dobiti od zajedničkog korišćenja infrastrukture.
Tokom više od pet godina rada na ovom pitanju na zapadnom Balkanu,shvatili smo šta je potrebno da bi se ovo uparivanje ohrabrilo i podstaklo. Povodom  Svetskog dana telekomunikacija i informacionog društva iznosimo tri glavne pouke i zaključka:
  1. ISP (internet servis provajderi) su prirodni saveznici; komunicirajte sa njima što češće. ISP imaju koristi od aktivnosti zajedničkog korišćenja infrastrukture preko pristupa većem kapacitetu optičkih kablova. Operateri sistema za transmisiju električne energije (OST) koji traže da razviju praksu zajedničkog korišćenja infrastrukture, trebalo bi da razumeju i poznaju tržište ISP-a, kroz istraživanja njihove potražnje za optičkim kablovima, kako bi utvrdili veličinu potencijalnih prilika i mogućnosti. Paralelno sa ovim, ISP bi trebalo da budu konstantno informisani u vezi sa procesom zajedničkog korišćenja infrastrukture: promene relevantne politike i/ili regulatorne promene koje će se verovatno odigrati, ili pak moguće promene (na primer, nove poslovne jedinice) u okviru OST koje će voditi ovu novu delatnost i uslugu.
  2. Ostanite usredsređeni na širu sliku. Trebalo bi da bude malo iznenađenje da OST, koji se svakodnevno suočavaju sa izazovima u procesu isporuke električne energije, ne žure  da se upuste u zajedničko korišćenje infrastrukture. Za njih, energija je njihov prevashodni posao i oni nisu naročito voljni da se izmaknu iz svoje zone komfora i da zakorače u biznis telekomunikacija. Bilo kakvi prihodi iz aktivnosti zajedničke upotrebe infrastrukture će u početnim fazama verovatno biti marginalni u poređenju sa onima koji se zarađuju isporukom električne energije. Stoga, bilo kakva strategija ubeđivanja startap-ova bi trebalo da se usredsredi na širu sliku toga kako zajedničko korišćenje infrastrukture može da pomogne da se premosti jaz u digitalnom pristupu i da podrži digitalnu transformaciju. Nijedna zemlja nije imuna na jazove i nedostatke u digitalnoj infrastrukturi. 
  3. Bolje je pokazati jednom, nego opisivati stotinu puta. Tokom perioda 2014­–2016, uz podršku donacije Savetodavnog tela za javno-privatnu infrastrukturu (PPIAF), Svetska banka pružila je konsultantsku podršku za kosovski TSO KOSTT A.D. da učini operativnim svoj pristup zajedničkom korišćenju infrastrukture. Tehnička pomoć ostvarila je svoj cilj: u 2017, KOSTT je potpisao svoj prvi ugovor, a drugi je usledio pola godine posle toga. Ukupno, blizu 10 procenata njihove mreže optičkih kablova, oko 100 kilometara, komercijalizovano je od tada preko četiri operatera. Kada sad razmišljamo o ovom uspehu, ključna stvar bilo je organizovanje posete dve holandske kompanije (Relined B.V. i Novec B.V.) kako bi učili iz njihovih iskustava. Kosovski direktori bili su impresionirani time kako su se ove kompanije angažovale u zajedničkom korišćenju infrastrukture kao misiji društvene odgovornosti. Nedugo nakon toga, Odbor KOSTT-a doneo je stratešku odluku da kompaniju učini prvom kosovskom javnom komunalnom kompanijom koja nudi usluge tamnih optičkih vlakana na tržištu telekomunikacija.
Kada se jednom shvate, koristi i dobrobiti od zajedničkog korišćenja infrastrukture su očigledni svim stranama.   Energetske kompanije poboljšavaju svoj ukupni finansijski učinak otvaranjem nove linije biznisa koristeći već postojeća sredstva. Ovaj sveži priliv novca može da se iskoristi da se subvencioniše pristup energiji za nove korisnike, ili pak da se poboljšaju usluge za postojeće klijente. Operateri telekoma imaju koristi zbog značajno manjih troškova korišćenja mreže, a to im omogućava da dopru do oblasti koje su ranije bile suviše skupe i neisplative za takve operacije.  Najzad, građani imaju koristi jer dobijaju bolju širokopojasnu vezu i, u nekim slučajevima, niže cene električne energije.

Za više informacija o deljenju infrastrukture u kombinovanim sektorima, pogledajte ove izvore:

Balkanska inicijativa digitalnog autoputa

Komplet alatki za među-sektorsko deljenje infrastrukture

Blog: Električna energija i internet: dva tržišta, jedna velika prilika 

Blog: Sada kada postoji Baltički autoput za podatke, kada ćemo imati jedan i na Balkanu?

 

Authors

Natalija Gelvanovska-Garcia

Senior ICT Policy Specialist, World Bank

Rhedon Begolli

Senior Energy Specialist, Energy and Extractives Global Practice, The World Bank

Join the Conversation